Advokat za radno pravo Beograd | Adv Nedeljković

Radni odnos prestaje iz sledećih razloga:

• Istekom roka za koji je zasnovan
• Kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju
• Sporazumom između zaposlenog i poslodavca
• Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog
• Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života
• Smrću zaposlenog
• U drugim slučajevima utvrđenim zakonom

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

• Ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti
• Ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke
• Ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne
• Ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere
• U slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom

Otkaz od strane zaposlenog:

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.

Otkaz od strane poslodavca:

Razlozi iz kojih poslodavac može dati otkaz zaposlenom propisani su članom 179. Zakona o radu.

Ukoliko je razlog otkaza vezan za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U navedenom upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Tehnološki višak:

Ako zaposlenom prestane radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka ovog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Kako to izgleda u praksi?

PRIMER: Zaposleni ima ukupno 20 dana godišnjeg odmora. Počeo je da radi 1.1.2026. Želi da ide na odmor od 5. maja. Kako u maju ima navršenih punih 4 meseca rada, srazmerni deo na dan 5.5.2026. iznosi: (20/12)×4=6,66. Znači da zaposleni u maju mesecu može uzeti 6 radnih dana godišnjeg odmora.

Ovo važi samo za zaposlene koji su u toj godini zasnovali radni odnos. Zaposleni koji su zasnovali radni odnos prethodnih godina imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana počev od 1.1.2026. godine.

Važna napomena: Kod zaposlenih koji imaju pravo na pun, a ne srazmerni deo godišnjeg odmora — prvi deo godišnjeg odmora moraju iskoristiti u trajanju od minimum 10 radnih dana, dok ostatak mogu iskoristiti u više delova.